U našem kampu već godinama je uvek ista ekipa, uz male izmene i dopune. Neki dodju sa nenormalno velikim zvučnicima, drugi s točilicom Jelen piva, otprilike može se reći
ima svašta. Moja ekipa je čak i laptop imala, samo čekamo bežični net tamo na livadi. Jedne godine neka ekipa mislim iz Futoga stalno je puštala Radeta Jorovića i možda još po nešto, naravno Lepa Mara je bila neizbežna. Svi su poludeli od te naddivne muzike. Sledeće Guče pola kampa je došlo sa celim repertoarom već pomenutih izvodjača. Tako da su tada svi puštali istu muziku. To je postala kultna muzika. Ove godine repertoar se malko promenio, ali pojedinci nisu mogli bez dobro poznatih hitova, pa su tako pred zoru kada većina ili baulja od alkohola ili spava pustili Lepu Maru pet puta zaredom ako ne i više. Sećam se da sam se trgla i samo se nasmejala, ali mnogi nisu bili tako smireni. Nego su ujutru rešili da se osvete prijatelju. Kao što je pomenutu u prethodnim postovima u Guči ste zbog jakog sunca prinudjeni da ustanete rano, osim ako niste komirani pa Vam ni sunce ne smeta. Dok je naš noćni dj spavao ekipa mu je banula u šator pustila mu Lepu Maru najjače je mogla. Mislim da su ga malo i pokupali i to su ponavljali nekoliko puta. Naravno isti dan su svi nastavili da se druže i posle je glavna pretnja bila baš ta noćna Lepa Mara. Mislim da će i naredne godine baš ta pesma biti popularna, a koji će hitovi biti uz nju videćemo. A ako neko želi da vidi i doživi sve ovde pomenuto može nam se pridružiti. Tu smo da pripomognemo oko svega. A ako ne volite pomenutu pesmu, ne brinite zavolećete je ili naći ćemo neki drugi hit samo za Vas. Do sledeće Guče dovidjenja. Možda se oglasim i ranije, ali ne obećacam. Jedino obećanje je zagarantovan provod u Guči
!!!!
Šta još reći o Guči?! Neću više da ubedjujem neverne Tome zašto i kako treba da idu u Guču, jer znam da će i bez njih tamo biti kao i do sada ako ne i bolje. Nije u Guči sve idealno naravno, ali pravi sladokusci i ljubitelji Guče će i svoje najveće strahove pokušati da prevazidju ili bar da ih se klone samo da bi prisustvovali tom velepnom dogadjaju.
U našem kampu kada poželite da operete ruke ili odete do wc-a možete naleteti na kokoške ili druge pernate životinje. Ko se njih ne boji reci će pa šta, to je selo i normalno je da živina šeće po livadi, ali ko se boji verujte mi to je gadno. Preko puta kampa postoji divan motel sa još lepšim toaletom gde za 30 dinara možete da uživate. ali ne možemo svaki čas ići do tamo pa smo prinudjeni da se gledamo s kokama. Pojedinci koji se boje pomenutih stvorenja moraju da vode telohranitelje da teraju živinu kako bi mogli oprati sudje, ruke, zube štagod.
Naravno da smo pokušali to da rešimo, ali deda ( gazda ) se samo nasmejao, pijani čikica briga njega za sve samo da ima da popije pa kako mu bude. Nadam se da će se to rešiti jednom, a ako ne biće kao i do sada 
. U svakom slučaju nezaboravno.
